Pronađeno: 9.

Pravilna prehrana jedan je od najvažnijih članilaca koji utiču na njegovo zdravlje i dobrostanje. No i druge aktivnosti poput viježbanja, školovanja, njege i redovitih posijeta veterinaru, jednako su tako važne.

Često se zna reči da pas liči na svog gospodara. To je i istina, jer cijeli njegov život vrti oko vas. On ide s vama gdje god vi idete, igra se sa vama, oponaša vas... Ipak, on nije isti kao i vi, jer njegovo tijelo funkcioniše na drugačiji način
-Vaše srce u prosjeku kuca 70 puta u jednoj minuti, dok njegovo 140 puta u minuti, znači dvostruko brže.
-U dobi od 2 godine vaše djetinstvo tek počinje, a vaš pas je potpuno odrastao, jer jedna naša dodina je 7 njegovih.
-Pas ima 100 puta jače osjetilo njuha od vas.

Baš kao vi i vaš pas mora imati cijelovit obrok, što općenito govoreći znači da mora u organizam unjeti iste hranjive tvari kao i vi. Ukratko u njegovoj prehrani se trebaju naći:
-MESO
-ŽITARICE
-MASTI BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG PORIJEKLA
-MINERALI
-VITAMINI-E, A i C

O hrani ovisi ne samo tijelesno nego i duševno zdravlje vašeg psa.Nedostatak hranjivih tvari može izazvati mnoge bolesti, kao što su deformitet kostiju, degeneracija mišića, bolesti kože i sljepoća. Isto tako može bovesti do slabljenja rada srca, bubrega i drugih organa koji su zaduženi za čuvalje zaliha hranjivih tvari potrebnih za preživljavanje. Psi su jako zahtjevni jer dok još nisu bili uz čovijeka oni su lovili hranu. Sada koliko im čovijek da oni će pojesti, jer psi ne mogu procijeniti koliko im hrane treba. Ako stvarno volite svog pse nemojte mu davati hranu koju vi jedete. U toj hrani ima mnogih tvari koje njegov organizam ne može provariti.

Kada ste se navikli jednom načinu pseće prehrane onda se njega pridržajite.Kvalitetna gotova hrana imati će cijelovit učinak na dobrostanje vašega psa jedino i isključivo ako se pridržavate uputstava. Njeno miješanje s drugim vrstama hrane, npr. ostatci vaše hrane, dovelo bi do poremećaja omjera i kvalitete sastojka. Ako psu napravite termine jela nemojte ga mijenjati. Tako pas može poćeti da odbija hranu. Čak i ako u psećoj hrani ima mesa koje mi jedemo to psima neće štetiti jer je to meso prerađeno na poseban način za njih. Neka naša hrana ima okus kao njihova

Upravo zato psi uživaju u ukusima naše hrane, a istodobno imaju posebnu posebne prehrambene potrebe, pedigree je osmislio slasnu hranu u vrećici koja je 100% hranjiva i psu pruža svu potrebnu energiju. Pedigree hrana u vrećici nudi pravu gozbu okusa: slasne komadiće mesa i hrskavog povrća u umaku. Obzirom da je blagim kuhanjem svježeg mesa očuvano 50% više vitamina, vaš pas neće moći odoljeti ukusunepravilnim oblicima slasnih komadića u umaku.Postoji i hrana u vrećici posebno pripremljena za štenad, s finim ukusnim želeom. Što se tiće odraslih pasa, njima se nudi izbor između dvije vrste mesa. Svaki pas ima svoj Pedigree:
-Pedigree junior- za štenad,
-Pedigree adult- potpuna hrana za odrasle pse,
-Pedigree adult maxi-Za stare pse iznad 25 kg.
Iznenadite vašeg psa i sa užinom u koju ćete staviti do 3 manje slastice ili dvije srednje ili 1 veliku.

Psu treba i trening. Česti izlazci u parkove, druženje sa drugim psima, malo trčanja, jednom mjesećno"put pod šape i na planinu", igra sa ljudima ili ono staro :sijedi, lezi, dođi i daj šapu". Ako je pas sam kući onda mu ostavljajte u zdijeli hrane i vode. Možete uzeti i još jednu zdijelicu i u nju staviti 3-4 poslastice. Ostavite svaku sobu otvorenu da se pas može kretati.Stariji psi koji su cijeli život kod gospodara u kući su uvijek sratni i spremni za igru, a kada su vani onda samo kaskaju za gazdom i odvažno sijede pored njega. Ako su na uzici onda njih gazda vuće ili oni njega. Ko je sad tu lijen? Tako i neki stari psi koji samo prate gazdu, oni odu ispred kuće i ćekaju poštara da uzmu koverte. Zgrabe ih u čeljusti i žurno nose na sto. Ponekad i ujutru gazdi pred krevet donosi papuče

Kratkodlakim psima je potrebno posvećivati manje pažnje nego drugim tipovima, i obično upće nije potrebna profesionalna njega dlake. Nedostatak prisutan kod kratkodlakih pasa jeste da se stalno linjaju, ponekad više od ostalih pasmina. Predani vlasnici kratkodlakih pasmina, naročito pasmina sa bijelom dlakom poput bulterijera, reći će vam da ne postoji ni boja ni tip odjeće koju nosite a da neće biti prekrivena psećim dlakama. Svakodnevna njega je zasigurno od koristi. Četka sa čvrstim ali ne i oštrimbodljikama je sve što vam treba , a iziskuje do 10 min. vremana. Pazite da izbjegavate oči, ali inače četkajte cijelo tijelo.
Oštrodlakim psima potrebno je više pažnje. Ima oštrodlakih pasa koji se ne linjaju kao kratkodlaki, već odbacuju dlaku u većoj količini otprilike svakih 6 mjeseci. Tada im dlaka opada u čupercima, osobito ako se psa nije redovito četkalo i češljalo tijekom godine. Redovitim dnevnim četkanjem i češljanjem izbjeći će se otpadanje dlake u čupercima. Ponovno je čvrsta četka glavno oruđe, ali i češalj je koristan. Bitno je da se češljem ili četkom prođe kroz dlaku u svoj njenoj gustoći. Nema koristi od površinskog češljanja samo vrha dlake.
Nekim oštrodlakim psima potrebna je dodatna pažnja profesionalnog njegovatelja, pogotovo ako imate namjeru sudjelovati sa njim u nekom izložbenom programu. Sva ona vješto raskuštrana stvorenja koja vidite na izložbama rezultat su višesatne pažnje njihovih predanih vlasnika.

S dolaskom toplijih dana, proljeća, stiže nam piroplazmoza, opaka bolest naših pasa.

Babesia canis u eritrocitima u perifernoj krvi
Širenje i uzročnik. Bolest šire i prenose krpelji (Ixodes Ricinus ) a uzročnik je krvni nametnik babezija koja parazitira u eritrocitima i razara ih.

Simptomi. Bolest se isprva manifestira visokom temperaturom (nerijetko i preko 41°C) neveselošću, teškim hodom, povraćanjem, žutom do čađavom mokraćom i stolicom.

Ukoliko takve simptome primijetite kod svog kućnog ljubimca, hitno u prvu veterinarsku ambulantu.

Terapija. Lijek koji se daje je Imizol i daje se jednokratno. Uz to treba dati i potpornu terapiju u vidu vitamina (AD3E, B, neurona, ringerova ili fiziološka otopina NaCl). Ponekad je, da se spasi životinja, potrebno dati i transfuziju krvi od zdravog psa uz prethodno davanje heparina koji će spriječiti neželjeno grušanje krvi. Uz to treba davati antibiotik i peptoran jer jedna od češćih komplikacija je učestalo povraćanje i ne uzimanje hrane. Nažalost, kad bolest uznapreduje, neke pse ne možemo spasiti unatoč pravilnoj terapiji. Stoga je bitno je da se bolest primijeti na vrijeme; prije nastupa komplikacija i žutice.

Kliconoštvo. Ponekad bolest prođe i sama ali tada je životinja trajni kliconoša (premunicija) i više ne može oboljeti s vidnim simptomima bolesti.

Pravilna dijagnoza. Kod dobrog dijagnosticiranja treba napraviti krvnu pretragu (hematološku) s nalazima za eritrocite, leukocite i trombocite. Svi su ovi nalazi niži od normalne vrijednosti ovisno o fazi bolesti. Treba napraviti i krvni razmaz kako bi u eritrocitima pod mikroskopom u imerziji vidjeli uklopine i propadanje eritrocita.

Zaštita. Najdjelotvornija zaštita protiv krpelja ja ampula Fipronila - Front Line. Daje se na kožu vrata životinje u dozama koje se određuju prema težini životinje svakih 30 dana. Uz to je ako je invazija krpelja jaka uputno prije šetnje po tijelu nanijeti i sprej. Krpelj koji ugrize takvoga psa koji na sebi ima Front Line, prihvati se za kožu ali tada se otruje i ugine od fipronila koji se nalazi u dlačnim folikulima i koži.

Mehanizam zaštite. Krpelj ne može zaraziti psa u prvih 24 sata zato što počinje sisati krv tek kad obavi anesteziju područja na koji se primio. To je sreća jer tada ni Front Line ne bi djelovao. Obavezno staviti ampulu svakih 30 dana jer smo imali slučajeva u ambulanti kad je pas obolio već 1. ili 2. dana po isteku valjanosti doze.

Krpelj Ixodes ricinus - prenosnik piroplazmoze
Opasnost od krpelja. Krpelji su rasprostranjeni diljem sjeverozapadne Hrvatske po šumama, a najviše po šikarama. Južno od Save gotovo da ih nema. U Dalmaciji ih nema ali ako idete na more s kućnim ljubimcem, obvezno obratite pažnju da li vaš pas nije u inkubaciji jer će veterinari u Dalmaciji tu bolest teže prepoznati pošto je uopće nema, a ponegdje nemaju ni lijek (Imizol, Oxopirverdin, Berenil).

Troškovi liječenja. Front Line je relativno skup ali još uvijek jeftiniji do liječenja i komplikacija koje bolest može izazvati.

Posljedice. Pas koji tijekom života oboli od piroplazmoze 2 ili 3 puta, ukoliko preživi, je trajni invalid kome su stradali jetra, srce, bubrezi.

Opasna razdoblja. Kako su krpelji neizostavna karika lanca prijenosa ove opasne bolesti, bolest se javlja u doba kada ima i krpelja. Najviše krpelja ima u jesen i proljeće, no ponekad, kad je toplija zima, ima ih tijekom cijele godine.

Preporuka. Stoga OPREZ; babezije predstavljaju opasnost tijekom cijele godine.

Tekst preuzet: http://www.veterina-brestje.hr/bolesti/Piroplzmoza.htm

Spolni ciklus kuje
Spolnim ciklusom nazivamo promjene koje se događaju na reproduktivnim organima ženki od jednog do drugog tjeranja. Do promjena dolazi zbog neposrednog djelovanja spolnih hormona, no na tok spolnog ciklusa utjecaj ima i okolina, zdravstveno stanje ženke, prehrana, starost i drugo.

Kujice se tjeraju prvi puta kada su stare između 6 i 16 mjeseci što ovisi o pasmini kao i utjecajima okoline. Ženke manjih pasmina sazrijevaju ranije od velikih. Između dva tjeranja može proteći različito dug period što opet ovisi o vrsti psa, no može i značajno varirati. Razmak između normalnih ciklusa tako može biti samo 4 mjeseca, ali i 14 mjeseci. Tjeranje u kuja je jednakomjerno tokom cijele godine, aktivnost je nešto veća u proljeće, no nije točno da se kuje tjeraju striktno u proljeće i jesen. Spolni ciklus se sastoji iz 4 faze. U svakoj fazi se mijenja koncentracija spolnih hormona i pod njihovim utjecajem se događaju promjene na spolnim organima koje se također očituju i u promijenjenom ponašanju ženke.

U prvoj fazi, proestrusu, dozrijevaju folikuli na jajnicima, izlučuje se estradiol koji uzrokuje proliferaciju sluznice maternice i vaginalnog epitelija. U proestrusu dolazi i do vanjskih promjena na kuji-ona postaje nemirna, privlači mužjake, ali nije spremna za parenje. Vulva je nabrekla i pojavi se iscjedak koji je u početku gust i tamno crven, a prema kraju prve faze ciklusa postaje svjetliji, vodeniji te manje obilan. Ova faza traje približno desetak dana. Druga faza ciklusa, estrus, predstavlja vrhunac spolne aktivnosti. Dolazi do pada koncentracije estrogena i slijedi predovulacijski val drugih hormona koji će izazvati ovulaciju. Do ovulacije dolazi na početku ove faze. Iscjedak postaje svijetao, a količina je minimalna. Ženka je spremna za parenje.

Treća faza ciklusa, diestrus, je faza u kojoj dolazi do oblikovanja žutih tijela. Ukoliko ženka nije gravidna ta će faza trajati 6 do 8 tjedana. U tom periodu dolazi do regresije prije opisanih promjena na spolnim organima pod utjecajem hormona progesterona.

Anestrus je faza spolnog mirovanja. U toj fazi dolazi do snižavanja koncentracija spolnih hormona u plazmi. Opisane faze spolnog ciklusa moguće je pratiti pregledom vaginalnog brisa pod mikroskopom. Na taj način pratimo promjene na epiteliju vaginalne sluznice koji se mijenja pod utjecajem hormona, te možemo točno odrediti kada je došlo do ovulacije. Ovu metodu upotrebljavamo prvenstveno za određivanje pravog dana za parenje ženke.

Napisala: Tamara Ferari-Miškulin dipl vet

-Čepići i štapići izgleda mogu da se spontano prazne i da povremeno izazovu nervne impulse čak i u odsustvu draženja svetlosnim talasima.
-Odgovor u jednom vlaknu može se inhibirati ili zakočiti draženjem susednog receptora. Ovde još jednom vidimo da je mrežnjača međusobno zavisna struktura u kojoj ono što se dešava u jednoj oblasti utiče na ono što se dešava u drugim oblastima.
3.MEHANIZAM SPROVOĐENjA : Glavni nerv čula vida je drugi moždani nerv koji se sastoji od snopova nervnih vlakana iz ganglijskih ćelija. Njihovi snopovi izlaze iz vidnog brežuljka zadnje polovine prednjeg dela mozga. Na raskršću snopova vidnih nerava jedan deo snopova jednog i drugog moždanog nerva ukrštaju se tako da u jednom i drugom vidnom nervu ima jenkad broj ukrštenih snopova. Ovakvo bilateralno simetrično ukrštanje snopova uslovljava binokularni vid. Snopovi vidnih nerava kada se probiju kroz izbušeni deo proksimalnog dela beonjače ulaze u očnu jabučicu i rasprostiru se u mrežnjači. Pre nego što se rasprostru oni obrazuju na unutrašnjoj strani beonjače nabor u obliku okrugle bradavice oko koje nema čulnih ćelija štapića i čepića to mesto ne prima svetlosne utiske i zato se naziva slepom mrljom. U blizini slepe mrlje nalazi se žuta mrlja u kojoj ima čepića sposobnih za prijem svetlosnih utisaka. Impulsi koji nastaju u štapićima i čepićima prenose se preko nervnih vlakana ka kori hemisvere velikog mozga.
Na tom putu nalaze se 3 glavne stanice koje vrše svoju funkciju sprovođenja.
-•OPTIČKA RASKRSNICA (chiasma opticum): Kada su vidni nervi iz jednog i drugog oka ušli u lobanjsku duplju oni se međusobno približavaju i suseću na samoj osnovici mozga. To mesto sjedinjavanja naziva se „optička raskrsnica“. Tu se snopovi nernih vlakana koji obrazuju ovo sjedinjavanje ponovo raspodeljuju pre nego što produže dalje u mozak. Za ovu raskrsnicu je bolje reći da se nalazi na osnovici međumozga psa. Ovom novom raspodelom postižu se dve stvari. Prvo vlakna iz desnih polovina na obe mrežnjače grupišu se u jedan snop i produžuju ka desnoj polovini mozga a vlakna iz leve sa obe mrežnjače ka levoj strani mozga. Drugo što se postiže ponovnom raspodelom jeste to da svaka mrežnjača ima veze sa obema stranama mozga.
-•KOLENASTA TELAŠCA : Dva snopa iznova grupisanih vlakana produžuju se ka mozgu gde se završavaju u dvema masama moždanih ćelija koje se nazivaju „kolenasta telašca“. Ta telašca služe kao relejne i manevarske stanice. Vlakna koja su došla iz mrežnjače ovde se povezuju sa novom grupom neutrona koji vode neposredno do kore velikog mozga.
-•POTILjAČNI REŽNjEVI hemisvere velikog mozga. Vlakna iz kolenastih telašaca završavaju se u naročitim delovima kore velikog mozga koji se nazivaju „potiljačni režnjevi“. Veze između određenih oblasti mrežnjače i isto tako specifičnih oblasti u potiljačnim režnjevima sasvim su dobro ispitane i dokazane.
Suština mehanizma sprovođenja završava se sa dolaskom impulsa iz mrežnjače u čulnu oblast (vidnu oblast) kore velikog mozga. Svaka oblast u kori velikog mozga kao što su potiljačni režnjevi koji primaju nervne impulse iz nekog receptornog ograna naziva se „čulna oblast“.
4.CENTRALNI MEHANIZAM : Šta se dešava u mozgu kada impulsi teku kroz različite strukture objašnjava nam cerebralni mehanizam. Kada vidni impulsi dođu do mozga smatra se da funkciju vida preuzimaju dva tela mozga : retikularne supstancija i kora hemisvera velikog mozga.
Retikularne supstancija je mreža međusobno jako isprepletanih neurona koja se deli na uzhodne i nizhodne puteve. Uzhodni deo se može zamislti kao neka vrsta centralne stanice u koju dolaze nervni impulsi iz velikog broja receptora i nervna vlakna iz kolenastih telašaca sprovode impulse iz mrežnjače do retukularne supstance. Zatim se impulsi iz ove supstance difuzno sporovode u razne delove mozga uključujući i koru velikih hemisvera mozga. Naša znanja o ovoj supstanci su skora i mala ali sa sigurnošću se može reći da nervniimpulsi iz uzhodne retikularne supstancije služe za otkrivanje i buđenje kore hemisvere velikog mozga. To aktiviranje je neophodno da bi moglo da dođe do normalne percepcije vida. Prema onome što su pokazali eksperimenti baš na psima i mačkama ako se onemogući da uzhodni retikularni sistem šalje nervne impulse kori hemisvere velikog mozga jedinka će ili izgubiti svest ili pasti u duboku komu i vrlo teško će odgovarati na nadražaje iz spoljnog sveta.
Nizhodna retikularna supstancija prima impulse iz kore velikog mozga i zatim ih šalje u različita vlakna iz receptora. To znači nervni signali koji dolaze nizhodno iz kore velikog mozga susreću se sa vlaknima koja idu uzhodno iz očiju ušiju i kože. Nizhodni putevi sada aktiviraju čula koja slušaju komandu kore velikog mozga i pas vidi čuje oseća zavisno od toga koji su nizhodni putevi aktivirani. Tako i kod vida impulsi iz mrežnjače stižu u mozak tek tamo dobijaju organizovanu i smisaoni percepciju. Još uvek se nezna kako se to zbiva kod pasa jer pas nije u stanju da nam to kaže a sve je zasnovano na zapažanjima i njegovim vidnim reakcijama. Sigurno se zna da za vidnu percepciju mora da je očuvana kora velikog mozga potiljačnog dela da bi pas uopšte video. To međutim ne znači da su potiljačni režnjevi sami odgovorni za vidnu percepciju jer je mozak toliko dobro povezan sistem da su impulsi koje su primili potiljačni režnjevi šire na gotovo svaki drugi deo mozga i obrnuto da na njih utiču impulsi iz mnogih drugih delova.
Jedan opšti zaključak o vidnoj percepciji kod pasa je taj da je celokupni sistem konstruisan na osnovu međusobne povezanosti. Nervni sistem pasa nije analogan mreži izolovanih žica koje bi išle od receptora do određenih oblasti mozga i zatim neprekidno ka svakom čulnom organu. Danas znamo da je takvo gledište koje se ranije zastupalo u osnovi pogrešno. Ima mnogo mesta u kojima se to što se dešava u uednom delu sistema modifikuje ono što se dešava u drugom delu. I upravo ta činjenica zajedno sa svim posebnim obaveštenjima o nervnom sistemu pasa do kojih smo već danas došli možda će nam konačno omogućiti da shvatimo da su tolike naše percepcije integrisane organizovane i pune raznoh zapažanja.
OSETLjIVOST i ŠIRINA VIDNOG POLjA : Oko se razvija u prvim nedeljama života štenadi u utrobi ali neki delovi koji su neophodni za gledanje kao što je očni nerv nisu potpuno razvijeni ni do kraja drugog meseca. Zato se štenad rađa sa zatvorenim očima. Diferencijacija ćelija u mrežnjači traje i do dve nedelje po štenjenju. Mada približno znamo kada su koji delovi razvijeni neznamo kako oni funkcionišu pre štenjenja pa ni odmah sve dok se oči ne otvore. Tek onda nastaju neki vizuelni refleksi na svetlost počev od otvaranja i zatvaranja oka što govori da je organizam šteneta osetljiv na svetlost bar u izvesnom stepenu. Tako im se zenica sužava na jaku svetlost i tada se zatvaraju oči. No vrlo brzo po otvaranju oka štene uspeva da upravi pogled na izvor svetlosti i prati kretanje svega što se nalazi u njegovom vidokrugu. Kako to štenad vidi u određenom periodu te da li predmeti oko njega izgledaju ovako ili onako poznato je samo njima i zato čulo vida i kod odraslih pasa zaostaju za ostalim čulnim sistemima.
Osetljivost čula vida kod pasa sa rastom i razvitkom štenadi se menja to jest rastom i razvojem oštrina vida postaje veća ako ne postoje nikakve patološke promene na oku. Kod pasa erazlikujemo centralni vid (koji služi da pas jasno vidi predmete koje fiksira) i periferni vid od koga zavisi njegova orijentacija u prostoru. Percepcija centralnog vida odigrava se u predelu žute mrlje gde se u njenom centralnom udubljenju nalaze samo čepići čiji presek iznosi 4 mikrona (0.004milimetara). Oštrina vida je sposobnost oka psa da jasno vidi pojedine predmete te da odredi daljinu i rastojanje između pojedinih predmeta i ljudi. Tako su svi psi sa klinastom glavom a naročito sve vrste hrtova oštrijeg vida i imaju veću širinu vidnog polja. Upotreba hrtova u lovu po Evropi zabranjena je zbog njihove brzine kretanja a u Rusiji korišćeni su baš zbog svog izuzetng vida. Danas se hrtovi masovno koriste u sportske svrhe na kinodromima sa veštačkim zecom gde čulo vida i obuka igraju presudnu ulogu.
Zbog klinastih glava kod većine ovčarskih pasa je i širina vidnog polja veća a i oštrina vida bolja.
Iz dosadašnjeg rada na polju oftamologije ponato je da je čulo vida kod pasa najrazvijenije i najosetljivije od 2 do 6 godina a posle toga nastupaju razne staračke promene. Poznato je da kod pasa posle 8 do 10 godina života oslabi rad svih očnih mišića tako da je akomodacija oka oslabila a nastupaju i druge patološke promene i oboljenja na rožnjači sudovnjači staklastim telima mrežnjači i na svakom optičkom nervu. Sve ovo vezano je za samo upotrebu psa jer ćorav pas ili pas sa jednim okom imaju manju upotrebnu vrednost.
Širina vidnog polja je posebna osobina čula vida i širina vidnog pola kod čoveka iznosi 160-180 stepeni zavisno od toga kojoj je rasi reč. Širina vidnog polja kod pasa kreće se od 20-280 stepeni. Svako oko ima svoje vidno polje. Ova polja se u centru međusobno potpuno ili delimično poklapaju. Kod pasa koji imaju uske glave i klinaste glave imaju širinu vidnog polja 270 stepeni. Širina vidnog polja utiče da psi bolje mogu da vide predmete i ljude koji se kreću a daleko manje objekte koji stoje. Zato je njihov binokularni vid dva puta uži od binokularnog vida čoveka. Zbog toga ljudi bolje procenjuju udaljenost i brzinu a psi blizinu čak i do 2 santimetra od svog oka.

Čulo vida kod pasa je treće čulo po svojoj ulozi i nameni, posle čula mirisa i čula sluha. Ono svojim radom omogućava potpunu orijentaciju psa u prostoru i svojom funkcijom doprinosi uz pomoć ostalih čula da pas egzistira i pomaže čoveku u razne namenske svrhe. Čulo vida kao i ostala čula građeno je od specifičnih čulnih ćelija koje su locirane u organu vida (organon visus) oku i njegovim delovima i kod psa njegov anatomski i morfološki sastav čine : pomoćni i zaštitini organi oka i vidni aparat očna jabučica ili oko.
POMOĆNI i ZAŠTITNI ORGANI OKA : Ukoje spadaju : očna koštana duplja, zajedno sa njenim vezivnotkivnim omotačem, unutrašnje intra i spoljašnje ekstraorbitalno masno tkivo, očnim kapcima sa svojim vrežnjačama, suznog aparata i mišića očne jabučice kojih ima 6 na svakom oku.
VIDNI APARAT OČNA JABUČICA ili OKO : Čine osnovu čula vida. Oko kod pasa ima kruškoliki oblik i leži u koštanoj očnoj duplji koja je takođe kruškolikog oblika i kod psa se nalazi sa strane glave. U orbiti ima masnog tkiva koje ima zadatak da podmazuje sve delove i amortizuje rad očne jabučice pri raznim pokretima i u raznim pravcima.
Očna jabučica psa je građena od spoljašnjeg neprozirnog čvrstog sloja beonjače. Na njenoj prednjoj strani poput stakla na satu nalazi se prozirna rožnjača nešto jače zakrivljena nego ostala očna jabučica. Iza rožnjače nalazi se okrugla obojena ploča šarenica (iris) u čijoj sredini je okrugao otvor zenice. Iza šarenice i zenice prozirno telo u obliku obostranozakrivljenog sočiva. Sočivo je pričvršćeno posebnim aparatom koji mu omogućava da prema potrebi menja oblik. Ostala šupljina iza sočiva ispunjena je lepljivom pihtijastom masom koja liči na otopljeno stalko te se zato i zove staklasto telo. Drugo prozirno sredstvo vodenasta tečnost ispunjava prednju očnu komoru koja leži između sočiva i rožnjače.
Unutrašnja površina beonjače prekrivena je nežnom crvenkasto-smeđom ovojnicom koja sadrži mnogo krvnih sudova i pigmenata i zove se žilnica. Između žilnice i staklastog tela nalazi se fina providna opna mrežnjača ona je zapravo nastavak vidnog nerva koji ulazi u oko sa strane od zadnjeg očnog pola a u vezi je sa mozgom psa. Na očnu jabučicu se hvata 6 očnih mišića na svakom oku i to 4 prava i 2 kosa koji je pokreću u svim pravcima.
Drugi moždani nerv koji se zove vidni nerv je glavni deo očne jabučice da bi pas mogao gledati. Pored ovog glavnog u funkciji oka kod psa učestvuju još i grane 3, 4, 5 i 6 moždanig nerva koji svaki na svoj način doprinose da čulo vida bude što bolje. To je ono što omogućava da je provodljivost do mozga brža kvalitetnija a i zaštita svih delova oka bolja zahvaljujući radu navedenih nerava.
Oko psa i svi gore navedeni elementi su dobro smešteni u glavi. Zaštićeno je kostima lobanje. Mali prednji deo oka vidi se ispod očnih kapaka. Oči dva psa približno su iste veličine čak veće razlike ne postoje ni kod različitih pasmina. Kada za neku rasu ili jednog psa kažemo da ima velike oči ne znači da on zaista ima veće oči od drugog psa. Kod njih je jedno razlika između kapaka veća nego obično. U kapku u gornjem uglu oka nalazi se mala žlezda koja stvara tečnost koju nazivamo suze psa. Tečnost je malo slana jer u sebi sadrži NACL u tragovima. Ova tečnost neprestano kupa očnu jabučicu pa je tako održava vlažnom. Tečnost otiče u mali otvor koji se nalazi u uglu jednog i drugog oka i sliva se dole kroz nos.
FIZOLOŠKI MEHANIZAM ČULA VIDA : Da bih prikazao neurološke mehanizme koji učestvuju u vidnoj percepciji psa moram opisati kako svetlosni zraci sa spoljašnjeg izvora draži ulaze kroz rožnjaču oka i kako se fokusiraju da daju lik u mrežnjači kako ti fokusirani svetlosni zraci onda oslobađaju neurološku reakciju u mrežnjači kako se taj proces prelama do mozga i kako mozak reaguje na te signale. U najprostijoj percepciji učestvuju svi ti procesi. U cilju uprošćavanja možemo te događaje podeliti u 4 glavna fiziološka mehanizma kod psa : 1.Optički mehanizam. 2.Fotosenzibilni mehanizam. 3.Mehanizam sprovođenja. 4.Centralni mehanizam. Svaki od tih mehanizama je funkcionalno povezan sa tri ostala prilikom rada i funkcije.
1.OPTIČKI MEHANIZAM : Je zasnovan kao i kod drugih domaćih životinja na osnovu funkcionisanja posebnih nervih ćelija koje u organu čula vida vrše percepciju svetlosti. Tako kada svetlost od nekog spoljašnjeg izvora ulazi u rožnjaču psa zraci se prelamaju jedni prema drugima. Sa daljim prolaženjem kroz sočivo oni se i dalje savijaju tako da će združeno delovanje rožnjače i sočiva dovesti snop zrakova iz neke spoljašnje tačke u žižu na mrežnjači. To što se snaga prelamanja sočiva može stalno podešavati menjanjem njegove krivine omogućava održavanje oštrog lika na mrežnjači čak i u uslovima promenjivog rastojanja između predmeta i mrežnjače. To stalno održavanje prelomne snage oka psa naziva se akomodacija. Oči psa kao i kod čoveka nisu uvek savršeno uobličene. Moguće su razne neispravnosti mehanizma za fokusiranje kao u slučaju kratkovidosti ili dalekovidosti. U ovim slučajevima percipirani svet se sasvim menja prilikom gledanja.
Odgovor psa na svetlosnu draž zavisi između ostalog od količine svetlosti koja stiže u zenicu. To se kontroliše veličinom otvora zenice. Kada se oko izloži svetlosti (odprilike posle ¼ sekunde) počinje da se smanjuje veličina zenice. Brzina kojom se smanjuje i konačna veličina koju zenica zauzme zavisi od intenziteta i trajanja svetlosti i od toga koji se deo mrežnjače draži. Uopšte što je intenzivnija svetlost zenica psa postaje manja. Sa zatvaranjem i otvaranjem dužice povećava se ili smanjuje količina svetlosti koja stiže do mrežnjače. Veličina zenice služi kao zaštitini pufer prema iznenadnim promenama u intenzitetu svetlosti.
2.FOTOSENZIBILNI MEHANIZAM : Mrežnjača je nežna gotovo potpuno providna membrana sastavljena od nervnih ćelija osetljivih na svetlost i njihovih asocijalnih ćelija koje se nazivaju štapići. Druge životinje imaju samo jednu drugu vrstu fotosenzibilnih ćelija koje se nazivaju čepići. Ti nazivi ukazuju na različite oblike ćelija ali se one razlikuju još i prema funkciji i načinu na koji su raspoređene po površini mrežnjače i načinu na koji su povezane jedna sa drugom i sa mozgom.
Kada govorim o fotosenzibilnom mehanizmu kod psa jedna od prvih stvari na koju treba obratiti pažnju jeste način na koji su čepići i štapići povezani sa mozgom. U mrežnjači ima otprilike 125 miliona štapića i čepića ali samo oko jedan mislion optičkih vlakana koja prolaze iz mrežnjače. To znači da mnogi čepići i štapići moraju da koriste zajednička nervna vlakna ka mozgu. Na mrežnjači i kao na delu oka na kome se stvaraju likovi postoje tri vrste čulnih ćelija odnosno za duge, srednje i kratke svetlosne talase. Njihova veza i prenos je takođe trojak.
Najneposredniji prenos je nađen među čepićima a nikada nije primećen među šstapićima. Kod takvog prenosa čepić je povezan sa biplarnim nervnim ćelijama koje su dalje povezane sa ganglijskim ćelijama koje prenose nervne impulse neposredno u sastavu moždanig nerva u mozak psa. Zato se kaže da ti čepići imaju privatnu liniju do mozga. Nadalje imamo sistem prenošenja kod kojeg se nekoliko čepića vezuje zajedničkom bipolarnom ćelijom. Slični sistemi su nađeni i u slučaju štapića. Ti sistemi mogu se zamisliti kao porodična linija grupnog korišćenja više susednih čepića ili štapića zajednički koriste jednu liniju ka mozgu. Konačno imamo mešovite sisteme štapića-čepića u kojima nekoliko štapića i čepića zajednički koriste istu bipolarnu ćeliju. To se može nazvati javna linija grupnog korišćenja ka mozgu. Pored veza fotosenzibilnih ćelija sa mozgom u mrežnjači ima i različitih drugih asocijalnih ćelija. One omogućavaju interakcije između susednih čepića susednih štapića i između štapića i čepića. Zbog toga se i kaže da je mrežnjača izgrađena od sistema mreža i da je sposobna za veliki sistem integracije. Raspored čepića i štapića je različit po mrežnjači no oni u osnovi čine fotosenzibilni mehanizam po kome pas može uz pomoć drugih delova oka da koristi svoje čulo vida. Eksperimenti koji su vršeni radi ispitivanja funkcije čepića štapića i drugih nervnih vlakana pokazali su da kada je nervno vlakno u dejstvu vrše se električne promene u vlaknu i oko njega. Merenjem tih električnih promena možemo meriti aktivnost nervnih ćelija i njihovih vlakana. Vlaknima koja vode od čepića i štapića možemo registrovati električne promene pomoću aparata za registrovanje kad god osvetlimo mrežnjaču. Na taj način se veoma pogodno proučava odgovor štapića i čepića u mrežnjači na svetlosna draženja. Od nalaza koje pruža takvo eksperimentalno ispitivanje navodim neko : -Što je veći intenzitet svetlosti brža je frekvencija paljenja štapića i čepića to jest neka intenzivna tačka svetlosti nadražiće jedan štapić da izazove veliki broj nervnih impulsa u sekundi a slaba svetlost izazvaće više slabijih nervih impulsa.

Histeroovariektomia
(Ovariohisterektomia)
Sterilizacija kuja i macaka

Postoji prica koja kaze : tamo gde se jednom napravi rez, nikada vise ne moze biti kao pre. To je za sada tacno, medjutim savremena medicina a sa njom i veterina napreduju takvom brzinom sto se tice medikamenata, terapije i aparature pa nije nemoguce da ce ova prica preci u zaborav prlicno brzo.

Strucno-histeroovariectomia- ili narodski receno-sterilizacija kuja i macaka mora da se uradi rezom jer drugu tehniku jos ne poznajemo. Cini mi se da taj inicijalni rez na kozi zivotinje lasniku predstavlja najmanji problem kada sazna da ce mu se ljubimica naci na operacionom stolu. Mnogo je bitnije hoce li i kako preziveti ovu operaciju.
Postoji nekoliko opravdanih razloga kada veterinar predlozi klijentu da se na njegovoj zivotinji obavi ovakva operacija. Jedan od najcescih je teski upalni proces pracen gnojavim iscedkom kada se cesto nema vremena za terapiju dugu nekoliko dana jer je pitanje da li zivotinja moze toliko da izdrzi. Vecina vlasnika se javlja kad zivotinja dva ili tri dana ne jede, povremeno povraca, slabo se krece, pojacano pije vodu, povremeno zastaje, zauzima stav kao da oseca bol u predelu stomaka uz okretanje glave prema trbuhu. Pregledom, ako se ustanovi nolnost stomaka pri pritisku i izlivanje guste tecnosti neprijatnog mirisa iz vagine uz prisustvo visoke temperature, veterinaru nije tesko da donese dijagnozu. Mnogo teze je doneti odluku sta trenutno ciniti. Zivotinja je u septicnom ili pred-septicnom stanju, sa izrazenom hiper termijom (39.6-41.0oc). Spustiti takvu zivotinju u narkozu i obaviti operaciju, veliki je rizik ali mnogo izbora nema. Dobar deo krivice za ovakvu situaciju nosi vlasnik. Kriticnu grupu cine zenke koje se nisu uopste parile ili zenke koje su se suvise cesto kotile.
Spomenimo zatim cisticne ili tumorozne tvorevine, na genitalnim organima, ili njihovim delovima. Iskusan veterinar moze da posumlja na oboljenje genitalija, uzimanjem podrobne anamneze i uz detaljan klinicki pregled, ali precizna analiza krvi, ultrazvucni pregled i rengenski snimak imaju znacanu prednost u dijagnostici od dobrog iskustva. Donosenjem konacne dijagnoze veterinar ukazuje vlasniku da je neophodna radikalna metoda-operacija.
Ucestali prolapsusi materice mogu predstavljati zdravstveni problem, najcesce pasa velikih rasa.
Partus-moze cesto da se iskomplikuje jedna od komplikacija je pucanje materice od prevelikog napora. Veterinar u ovim trenucima miora brzo da reaguje kako bi spasio zivot majke. Naravno ovakva mogucnost treba da se predstavi vlasniku kako ne bi doslo do nesporazuma.Kriticnu grupu cine zenke koje nose krupnu stenad.
Ligamenti koji vezuju i drze ovajkompleksni zenski organ u trbusnoj duplji prostiru se celom duzinom od jajnika do cerviksa u vidu lepeze. Prozeti su masom krvnih sudova koji ishranjuju genitalije. Takodje su podlozni infekcijama, cisticnim i neoplaznaticnim promenama sto ima za posledicu atrofiju i nekrozu organa. Ako se tokom dijagnostickih i laboratorijskih pretraga ustanovi da je kompletan ili veci deo organa dospeo u fazu ireverzibilne ishemije ili nekroticnih procesa po pravilu treba obaviti gore navedenu operaciju.
Posebnu grupu oboljenja ili ostecenja cine povrede nastale vatrenim oruzjem (lov, oruzani sukob) pri kojima je doslo do takvog ostecenja materice te nemogucnosti njene reanimacije potrebno je operacijom odstraniti kompletne genitalije.
Stigli smo i do odredjene grupe klijenata koji imaju zdrave zenke ali ne zele da imaju njenog poroda iz raznih razloga ili nemaju za to objektivnih mogucnosti. Veterinar je duzan da porazgovara sa klijentom i objasni da je pozeljno da svaka zenka podigne bar jedno leglo. U slucaju kada je klijent izricit u svojoj nameri obavlja se dogovor o terminu operacije i preoperativnim pripremama. Objektivniju i laksu grupu klijenata za veterinara cine oni kojima se zenka vec nekoliko puta sttenila ili macila pa smatraju da vise nema potrebe ili ne zele da imaju vise stence ili macice. U ovakvj situaciji ce se i veterinar lakse sloziti i pristati da izvrsi operaciju.
Ovo su najcesci primeri koji se srecu u praksi. Podelu sam izvrsio po prakticnom iskustvu tokom svog rada.
Nakon pravilne preoperativne pripreme, detaljnog pregleda od strane veterinara ako nema nikakvih smetnji sledi sedacija i narkoza zivotije. Postoji vise preparata i metoda koji sluze u ove svrhe vrhunac trenutno cini inhalaciona metoda koja je za mnoge na nasim prostorima jos mrtvo slovo na papiru. Zasto? Prosecan inhalacioni aparat kosta od 5 do 9 hiljada evra kada se uzme u obzir da je uz ovaj aparat potreban i monitoring srca i pluca postaje jasno u kakvoj se situaciji nalazi veterinar koji potice iz prosecne porodice a bez drzavnog kredita ili olaksicana osnovna sredstva za rad. Sledeca stavka je priprema operacionog polja sisanje i uklanjanje grube necistoce na stomacnoj regiji. Pas se zatim prenosi u operacionu salu gde se nakon fiksacije na operacionom stolu vrsi detaljna dezinfekcija koze stomaka.
Inicijalni rez se vrsi uzduzno po sredini zamisljenom linijom od pupka do vulve. Naravno rez nece biti duz cele zamisljene linije vec operator odlucuje o njegovoj duzini. Nakon secenja koze i potkoznog tkiva stizemo do stomacnog misica. Na njemu hirurgtreba da nadje linea-albu /belu liniju koja cini spoj dva stomacna misica. Rez po ovoj liniji nece dovesti do obilnih krvarenja niti ce stomacni misici biti osteceni. Evo nas u stomacnoj duplji. Iskusan hirurg moze bez gledanja pipanjem da izdvoji jedan rog materice sa pripadajucim jajnikom i jajovodom. Ako je pozicija dovoljno dobra vidljiva je i bifurkacija /mesto gde se spajaju rogovi i grade telo materice. Pravilnim ligiranjem (vezivanjem) ili postavljanjem peana iza jajnika moze se izvrsiti isecanje pripadajucih ligamenata celom duzinom genitalija i jajnika do cerviksa. Zavrsnicu centralnog dela operacije ligiranje tela materice i kompletno odstranjivanje. Operator zavrsava operaciju sivenjem stomacnih misica koncima koji se resorbuju unutar organizma i sivenjem koze koncima koji se uklanjaju nakon 15 dana.
Zenku nekoliko sledecih dana treba hraniti kasastom hranom kako bi stolica bila meksa i sa manjim naporom se izbacila iz organizma. Komplikaciju moze da cini i zelja zivotinje za lizanjem rane sto moze dovesti do popustanja konca ili otezano zarastanja. Stavljanjem posebno kreiranih kragni na vrat ovakva se neprijatnost moze izbeci.
Stryker